Zavera

„Današnja književnost mora da se bavi prou?avanjem opšte sudbine društvenog razvitka isto koliko i ispitivanjem ljudskog srca. Mi živimo u doba kada se ispituje i istražuje izvor svake reke. Francuska naro?ito voli u isti mah istoriju i dramu, jer jedna ocrtava nedoglednu sudbinu ?ove?anstva , a druga slika posebni udes ?oveka . U tome je ceo zemaljski život. A samo religija, filozofija i poezija mogu da pre?u granice života i vremena i da se uzdignu ?ak do ve?nosti. U poslednje vreme, a to je možda posledica naših politi?kih pokreta, umetnost je prožeta istorijom više nego ikad. Svi smo uprli pogled u naše hronike i letopise, kao da ho?emo sada, kad smo u svom stremljenju ka višim ciljevima dostigli mušku zrelost, da se za trenutak zaustavimo i osvrnemo na našu mladost i njene pogreške. Da bi se pove?ala zanimljivost ovog dela, trebalo je dakle uneti u njega uspomene iz prošlosti . Kako je Francuska otišla dalje od drugih naroda u toj ljubavi prema istorijskim doga?ajima, i kako sam ja izabrao da pišem o bliskom i poznatom vremenu, mislio sam da ne treba da se ugledam na tu?inske pisce, koji u svojim spisima jedva ukazuju na najglavnije li?nosti iz svoje istorije kao na daleke prilike na horizontu. Ja sam naše istorijske li?nosti postavio na prednji deo pozornice i na?inio od njih glavne junake ove tragedije, u kojoj sam hteo da ocrtam tri vrste ?astoljublja koje može da nas uzbudi, a pored njih i lepotu samopožrtvovanja prema plemenitoj zamisli. Da sam napisao raspravu o padu feudalnog sistema, o spoljašnjem i unutrašnjem položaju Francuske u sedamnaestom veku, o pitanju saveza s tu?inskom vojskom, o pravosu?u u rukama sudskih ve?a ili tajnih komisija i o optužbama protiv onih koji se bave vradžbinama i ma?ijom, svet tu raspravu, možda, ne bi ni ?itao. Ali, roman ?e ?itati...“